Савол: Ассалому алайкум!
— Халқ орасида касал бўлган инсонни мулла ёки эшонга ўқитиш деган тушунча бор. Шу тушунча шариатга қанчалик тўғри келади?
Жавоб: Ва алайкум ассалом!
— Бу иш шариатимизга мувофиқ келади. Фақат дам солувчи киши мулла ёки эшон бўлишидан ташқари, Қуръони каримни тўғри ўқийдиган киши, ё беморнинг яқинлари, ёки беморнинг ўзи ҳам бўлиши дуруст. Дам солиш асосан Қуръони карим суралари ва оятлари, ҳадиси шарифда келган дуолар билан бўлади.
Пайғамбаримиз алайҳиссалом ичида ширк сўзлари бўлмаган дам солиш дурустлигини баён қилганлар. Яна ҳадиси шарифларда турли газанда ҳайвон ва ҳашаротлар чаққанда, жинниликда, кўз текканда, иситмада ва шу каби касалликларда Қуръон ўқиб даволашга кўрсатмалар берганлар. Жумладан: Қайс ибн Талқ отасидан ривоят қилади:
كُنْت عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَلَدَغَنِي عَقْرَبٌ ، فَجَعَلَ يَمْسَحُهَا وَيُرْقِيهِ
“Пайғамбаримиз алайҳиссаломнинг ёнларида эдим. Мени чаён чақиб олди. У киши (чаён чаққан жойни) силаб, дам солдилар” (Имом Таҳовий ривоятлари).
Жобир розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:
لَدَغَتْ رَجُلًا مِنَّا عَقْرَبٌ ، عِنْدَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ رَجُلٌ : يَا رَسُولَ اللَّهِ ، أَرْقِيهِ فَقَالَ مَنْ اسْتَطَاعَ مِنْكُمْ أَنْ يَنْفَعَ أَخَاهُ فَلْيَفْعَلْ
«Пайғамбаримиз алайҳиссаломнинг ёнида биримизни чаён чақиб олди. Бир киши: “Эй, Аллоҳнинг Расули, дам солайми?” деди. У зот айтдилар: “Ичингизда ким биродарига фойда келтира олса, шундай қилсин!” (Имом Таҳовий ривоятлари).
Пайғамбаримиз алайҳиссаломнинг бу сўзларидан беморга фойда берадиган ҳар қандай дам солиш дурустлиги тушунилади.
Пайғамбаримиз алайҳиссалом бемор бўлганларида Жаброил алайҳиссалом қуйидаги сўзлар билан дам солганлар:
بِسْمِ اللَّهِ أَرْقِيك مِنْ كُلِّ شَيْءٍ يُؤْذِيك مِنْ شَرِّ كُلِّ ذِي نَفْسٍ وَنَفَسٍ ، وَعَيْنٍ ، اللَّهُ يَشْفِيك ، بِسْمِ اللَّهِ أَرْقِيك
яъни: “Сенга озор берувчи ҳар бир нарсадан, ҳар бир жонли, нафас олувчи ва ёмон кўздан Аллоҳнинг номи билан руқя қиламан (дам соламан). Аллоҳ сенга шифо беради. Аллоҳнинг номи билан дам соламан” (Имом Таҳовий ривоятлари). (“Шарҳи Маонил осор” китоби).
Дам солиш учта шарт билан дуруст бўлади:
1. Қуръони карим ёки Аллоҳ таолонинг исми сифатлари билан бўлиши;
2. Араб тилида бўлиши ёки бошқа тилда бўлса ҳам, маъноси тушунарли бўлиши;
3. Дам солишнинг ўзи билан эмас, Аллоҳ таолонинг изни ва қудрати билан шифо топишига эътиқод қилиши (“Ал-мавсуъатул фиқҳийя ал-Кувайтия”).
Дам солиш ҳам даволанишнинг бир тури бўлиб, у бошқа даволаниш турлари: анъанавий тиббиёт ва замонавий тиббиётдан фойдаланишни ман қилмайди. Балки Қуръон оятлари мўминларнинг ҳам руҳига, ҳам жасадига шифо бўлганидан даволанишнинг бошқа турларига ёрдамчи бўлади. Валлоҳу аълам.
ЎМИ Фатво маркази
***
Savol: Assalomu alaykum!
— Xalq orasida kasal bo‘lgan insonni mulla yoki eshonga o‘qitish degan tushuncha bor. Shu tushuncha shariatga qanchalik to‘g‘ri keladi?
Javob: Va alaykum assalom!
— Bu ish shariatimizga muvofiq keladi. Faqat dam soluvchi kishi mulla yoki eshon bo‘lishidan tashqari, Qur’oni karimni to‘g‘ri o‘qiydigan kishi, yo bemorning yaqinlari, yoki bemorning o‘zi ham bo‘lishi durust. Dam solish asosan Qur’oni karim suralari va oyatlari, hadisi sharifda kelgan duolar bilan bo‘ladi.
Payg‘ambarimiz alayhissalom ichida shirk so‘zlari bo‘lmagan dam solish durustligini bayon qilganlar. Yana hadisi shariflarda turli gazanda hayvon va hasharotlar chaqqanda, jinnilikda, ko‘z tekkanda, isitmada va shu kabi kasalliklarda Qur’on o‘qib davolashga ko‘rsatmalar berganlar. Jumladan: Qays ibn Talq otasidan rivoyat qiladi:
كُنْت عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَلَدَغَنِي عَقْرَبٌ ، فَجَعَلَ يَمْسَحُهَا وَيُرْقِيهِ
“Payg‘ambarimiz alayhissalomning yonlarida edim. Meni chayon chaqib oldi. U kishi (chayon chaqqan joyni) silab, dam soldilar” (Imom Tahoviy rivoyatlari).
Jobir roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
لَدَغَتْ رَجُلًا مِنَّا عَقْرَبٌ ، عِنْدَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ رَجُلٌ : يَا رَسُولَ اللَّهِ ، أَرْقِيهِ فَقَالَ مَنْ اسْتَطَاعَ مِنْكُمْ أَنْ يَنْفَعَ أَخَاهُ فَلْيَفْعَلْ
«Payg‘ambarimiz alayhissalomning yonida birimizni chayon chaqib oldi. Bir kishi: “Ey, Allohning Rasuli, dam solaymi?” dedi. U zot aytdilar: “Ichingizda kim birodariga foyda keltira olsa, shunday qilsin!” (Imom Tahoviy rivoyatlari).
Payg‘ambarimiz alayhissalomning bu so‘zlaridan bemorga foyda beradigan har qanday dam solish durustligi tushuniladi.
Payg‘ambarimiz alayhissalom bemor bo‘lganlarida Jabroil alayhissalom quyidagi so‘zlar bilan dam solganlar:
بِسْمِ اللَّهِ أَرْقِيك مِنْ كُلِّ شَيْءٍ يُؤْذِيك مِنْ شَرِّ كُلِّ ذِي نَفْسٍ وَنَفَسٍ ، وَعَيْنٍ ، اللَّهُ يَشْفِيك ، بِسْمِ اللَّهِ أَرْقِيك
ya’ni: “Senga ozor beruvchi har bir narsadan, har bir jonli, nafas oluvchi va yomon ko‘zdan Allohning nomi bilan ruqya qilaman (dam solaman). Alloh senga shifo beradi. Allohning nomi bilan dam solaman” (Imom Tahoviy rivoyatlari). (“Sharhi Maonil osor” kitobi).
Dam solish uchta shart bilan durust bo‘ladi:
1. Qur’oni karim yoki Alloh taoloning ismi sifatlari bilan bo‘lishi;
2. Arab tilida bo‘lishi yoki boshqa tilda bo‘lsa ham, ma’nosi tushunarli bo‘lishi;
3. Dam solishning o‘zi bilan emas, Alloh taoloning izni va qudrati bilan shifo topishiga e’tiqod qilishi (“Al-mavsu’atul fiqhiyya al-Kuvaytiya”).
Dam solish ham davolanishning bir turi bo‘lib, u boshqa davolanish turlari: an’anaviy tibbiyot va zamonaviy tibbiyotdan foydalanishni man qilmaydi. Balki Qur’on oyatlari mo‘minlarning ham ruhiga, ham jasadiga shifo bo‘lganidan davolanishning boshqa turlariga yordamchi bo‘ladi. Vallohu a’lam.
O‘MI Fatvo markazi