Динимиз таълимотларида ота-онага яхшилик қилиш Аллоҳ таолога ибодат қилишдан кейинги улуғ ибодат сифатида зикр қилинади. Уларга кексалик ёшига етганларида алоҳида ҳурмат ва ғамхўрлик кўрсатиш, хизматларини бекам-у кўст адо этиш ҳар бир фарзанднинг шарафли бурчидир. Қуръони карим оятлари ва ҳадиси шарифларда бу ҳақда кўплаб маълумотлар келтирилган. Аллоҳ таоло Қуръони каримда шундай марҳамат қилади:
“Роббингиз, Унинг Ўзигагина ибодат қилишингизни ҳамда ота-онага яхшилик қилишни амр этди. (Эй инсон!) Агар уларнинг бири ёки ҳар иккиси ҳузурингда кексалик ёшига етсалар, уларга “уф!” дема ва уларни жеркима! Уларга (доимо) ёқимли сўз айт” (Исро сураси, 23‑оят).
“Уларга ёқимли сўз айт” деганда ота-онани номи билан чақирмаслик, балки “отажон, онажон” каби сўзлар билан ёш гўдакларга хос муомала қилиш, уларни ранжитадиган гапларни гапирмаслик, улар олдида ўзини қул ёки чўрилардек тутиш кабиларни тушиниш керак.
Ибн Масъуд ва Убай ибн Каъб разияллоҳу анҳумолар ўзлари учун кўчириб олган Қуръон нусхаларида “амр этди” жумласи ўрнига “тавсия этди” деб ёзилган.
Уларга, меҳрибонлик билан, хорлик қанотини паст тут ва (дуода) айт: “Эй, Раббим! Мени (улар) гўдаклик чоғимда тарбиялаганларидек, Сен ҳам уларга раҳм қилгин!” (Исро сураси, 23-24 оятлар).
Қуръони каримда ўттизга яқин бу каби илоҳий амр ва тавсиялар мавжуд бўлса, Расулуллоҳ соллалоҳу алайҳи васалламнинг муборак ҳадисларида минглаб ҳадиси шарифларда ота-оналарга хизмат қилиш, уларни ранжитмаслик ҳақида сўз юритилади. Бу оят ва ҳадисларга амал қилиш ҳар бир мусулмоннинг имоний бурчидир. Биргина ҳадиси шарифни келтирамиз:
Расулуллоҳ соллалоҳу алайҳи васаллам: “Ким ота-онасини рози қилган ҳолда тонг оттирса, Аллоҳ унга жаннатдан икки эшик очади, ким уларни ғазаблантирса, Аллоҳ унга дўзахдан икки эшик очади”, дедилар. Модомики, ҳар бир мусулмоннинг олий мақсади дўзахдан узоқлашиб, жаннатга эришиш экан, мазкур ҳадисга амал қилиш, иншоаллоҳ, катта манфаатли бўлади.
Оят ва ҳадисларга амал қилишда бизларга саҳобалар ҳаёти ибрат мактабидир. Энг кўп ҳадис ривоят қилган машҳур саҳоба Абу Ҳурайра разияллоҳу анҳунинг оналари аввалда имонга кирмаган эди. Шундай бўлса-да, Абу Ҳурайра разияллоҳу анҳу ҳар куни этралаб турганларида оналарига қараб: “Ассалому алайкум, эй мени гўдаклик чоғимдан машаққат билан қийналиб боқиб, катта қилган меҳрибон онажоним, яхши ётиб турдингизми?” дер эдилар. Оналари ҳам: “Эй мени қариб нотавон бўлиб қолганимда меҳр билан хизматимни қилаётган ўғлим, ўзинг яхшимисан?” дер эди. Эътибор беринг, бу имонга кирмаган онага бўлаётган муносабат! Афсуски, бугун комил имонли, ибодатли ота-оналарни ранжитиб, дилларини вайрон қилиб, кўз ёшларини оқизган ва яна мўминлик даъвосини қилаётган қанча фарзандлар бор. Расулуллоҳ соллалоҳу алайҳи васаллам бир кун: “Биз томонга душманларнинг катта қисми бостириб келмоқда, ҳамма имкон қадар Ватан мудофасига, жиҳодга чиқиши керак”, дедилар. Абу Ҳурайра розияллоҳу анҳу оналарига бу ҳақда айтиб ўзлари ҳам жиҳодга чиқиш ниятларини билдирдилар. Она рози бўлмади, лекин Абу Ҳурайра разияллоҳу анҳу ниятлари қатъийлигини билдирдилар. Шунда она: “Сенга берган оқ сутимни ҳурмат қилмай мени ёлғиз ташлаб кетмайсан”, деди. Абу Ҳурайра разияллоҳу анҳу оналарининг сўзини қайтара олмай Расулуллоҳ соллалоҳу алайҳи васаллам ҳузурларига бордилар. Шунда Расулуллоҳ соллалоҳу алайҳи васаллам, “Эй сен, онанг сенга берган оқ сутини пеш қилгунича ҳам қайсарлик қилдингми, онанг ҳузурига қайт, унинг ҳизматини қил, сенга ана шу жиҳод”, дедилар.
Муҳтарам азизларим, бугун интернетдан онги ва эътиқоди заҳарланиб қолган баъзи ёшларимиз ота-оналарига: “Сизлар мени дунёга келишимга сабабчисизлар холос, қаерга бориш ўз ихтиёримда”, деб хорижга яширин йўллар билан кетмоқчи бўлганлар ҳам бор. Ота-оналарга ҳақиқий муносабат қандай бўлишини эса Абу Ҳурайра разияллоҳу анҳунинг ҳаётларидан ўрганиш лозим.
Инсон хатодан ҳолий бўлмайди, бас шундай экан, бугун муборак Рамазон кунларида, қалблар эриб турган вақтларда ота-оналаримизнинг қўлларидан ўпиб, улардан билиб-билмай қилган хато ва гуноҳларимиз учун кечирим сўраб, дуоларини олишнинг энг гўзал ва имкониятли палласи. Уларнинг кўнгиллари тусаган бирор бир нарсани ифторлик ва саҳарликларига оиб бориб, келаётган Рамазон ҳайитига ҳам яхши совғалар бериб кўнгилларини олсак, бизнинг икки дунёмизга кифоя қилгудек ажр савобга эришамиз. Шу билан бирга, фарзандларимизга ибрат ҳам бўламизки, бизлар кексайиб қолганимизда бу анъанани улар давом эттирадилар. Ахир айтиладику: “Фарзандларга кўп насиҳат қилгандан кўра, ўзинг бир марта ибрат бўлсанг таъсирлироқ бўлади”. Аллоҳ таоло ҳаммамизга ота-оналар хизматини қилиб аҳли жаннатлардан бўлиб олиш шарафини муяссар қилсин!
Абдулмажид ИСАҚОВ,
Қўқон шаҳар бош имом-хатиби
***
Dinimiz ta’limotlarida ota-onaga yaxshilik qilish Alloh taologa ibodat qilishdan keyingi ulug‘ ibodat sifatida zikr qilinadi. Ularga keksalik yoshiga yetganlarida alohida hurmat va g‘amxo‘rlik ko‘rsatish, xizmatlarini bekam-u ko‘st ado etish har bir farzandning sharafli burchidir. Qur’oni karim oyatlari va hadisi shariflarda bu haqda ko‘plab ma’lumotlar keltirilgan. Alloh taolo Qur’oni karimda shunday marhamat qiladi:
“Robbingiz, Uning O‘zigagina ibodat qilishingizni hamda ota-onaga yaxshilik qilishni amr etdi. (Ey inson!) Agar ularning biri yoki har ikkisi huzuringda keksalik yoshiga yetsalar, ularga “uf!” dema va ularni jerkima! Ularga (doimo) yoqimli so‘z ayt” (Isro surasi, 23 oyat).
“Ularga yoqimli so‘z ayt” deganda ota-onani nomi bilan chaqirmaslik, balki “otajon, onajon” kabi so‘zlar bilan yosh go‘daklarga xos muomala qilish, ularni ranjitadigan gaplarni gapirmaslik, ular oldida o‘zini qul yoki cho‘rilardek tutish kabilarni tushinish kerak.
Ibn Mas’ud va Ubay ibn Ka’b raziyallohu anhumolar o‘zlari uchun ko‘chirib olgan Qur’on nusxalarida “amr etdi” jumlasi o‘rniga “tavsiya etdi” deb yozilgan.
Ularga, mehribonlik bilan, xorlik qanotini past tut va (duoda) ayt: “Ey, Rabbim! Meni (ular) go‘daklik chog‘imda tarbiyalaganlaridek, Sen ham ularga rahm qilgin!” (Isro surasi, 23-24 oyatlar).
Qur’oni karimda o‘ttizga yaqin bu kabi ilohiy amr va tavsiyalar mavjud bo‘lsa, Rasululloh sollalohu alayhi vasallamning muborak hadislarida minglab hadisi shariflarda ota-onalarga xizmat qilish, ularni ranjitmaslik haqida so‘z yuritiladi. Bu oyat va hadislarga amal qilish har bir musulmonning imoniy burchidir. Birgina hadisi sharifni keltiramiz:
Rasululloh sollalohu alayhi vasallam: “Kim ota-onasini rozi qilgan holda tong ottirsa, Alloh unga jannatdan ikki eshik ochadi, kim ularni g‘azablantirsa, Alloh unga do‘zaxdan ikki eshik ochadi”, dedilar. Modomiki, har bir musulmonning oliy maqsadi do‘zaxdan uzoqlashib, jannatga erishish ekan, mazkur hadisga amal qilish, inshoalloh, katta manfaatli bo‘ladi.
Oyat va hadislarga amal qilishda bizlarga sahobalar hayoti ibrat maktabidir. Eng ko‘p hadis rivoyat qilgan mashhur sahoba Abu Hurayra raziyallohu anhuning onalari avvalda imonga kirmagan edi. Shunday bo‘lsa-da, Abu Hurayra raziyallohu anhu har kuni etralab turganlarida onalariga qarab: “Assalomu alaykum, ey meni go‘daklik chog‘imdan mashaqqat bilan qiynalib boqib, katta qilgan mehribon onajonim, yaxshi yotib turdingizmi?” der edilar. Onalari ham: “Ey meni qarib notavon bo‘lib qolganimda mehr bilan xizmatimni qilayotgan o‘g‘lim, o‘zing yaxshimisan?” der edi. E’tibor bering, bu imonga kirmagan onaga bo‘layotgan munosabat! Afsuski, bugun komil imonli, ibodatli ota-onalarni ranjitib, dillarini vayron qilib, ko‘z yoshlarini oqizgan va yana mo‘minlik da’vosini qilayotgan qancha farzandlar bor. Rasululloh sollalohu alayhi vasallam bir kun: “Biz tomonga dushmanlarning katta qismi bostirib kelmoqda, hamma imkon qadar Vatan mudofasiga, jihodga chiqishi kerak”, dedilar. Abu Hurayra roziyallohu anhu onalariga bu haqda aytib o‘zlari ham jihodga chiqish niyatlarini bildirdilar. Ona rozi bo‘lmadi, lekin Abu Hurayra raziyallohu anhu niyatlari qat’iyligini bildirdilar. Shunda ona: “Senga bergan oq sutimni hurmat qilmay meni yolg‘iz tashlab ketmaysan”, dedi. Abu Hurayra raziyallohu anhu onalarining so‘zini qaytara olmay Rasululloh sollalohu alayhi vasallam huzurlariga bordilar. Shunda Rasululloh sollalohu alayhi vasallam, “Ey sen, onang senga bergan oq sutini pesh qilgunicha ham qaysarlik qildingmi, onang huzuriga qayt, uning hizmatini qil, senga ana shu jihod”, dedilar.
Muhtaram azizlarim, bugun internetdan ongi va e’tiqodi zaharlanib qolgan ba’zi yoshlarimiz ota-onalariga: “Sizlar meni dunyoga kelishimga sababchisizlar xolos, qayerga borish o‘z ixtiyorimda”, deb xorijga yashirin yo‘llar bilan ketmoqchi bo‘lganlar ham bor. Ota-onalarga haqiqiy munosabat qanday bo‘lishini esa Abu Hurayra raziyallohu anhuning hayotlaridan o‘rganish lozim.
Inson xatodan holiy bo‘lmaydi, bas shunday ekan, bugun muborak Ramazon kunlarida, qalblar erib turgan vaqtlarda ota-onalarimizning qo‘llaridan o‘pib, ulardan bilib-bilmay qilgan xato va gunohlarimiz uchun kechirim so‘rab, duolarini olishning eng go‘zal va imkoniyatli pallasi. Ularning ko‘ngillari tusagan biror bir narsani iftorlik va saharliklariga oib borib, kelayotgan Ramazon hayitiga ham yaxshi sovg‘alar berib ko‘ngillarini olsak, bizning ikki dunyomizga kifoya qilgudek ajr savobga erishamiz. Shu bilan birga, farzandlarimizga ibrat ham bo‘lamizki, bizlar keksayib qolganimizda bu an’anani ular davom ettiradilar. Axir aytiladiku: “Farzandlarga ko‘p nasihat qilgandan ko‘ra, o‘zing bir marta ibrat bo‘lsang ta’sirliroq bo‘ladi”. Alloh taolo hammamizga ota-onalar xizmatini qilib ahli jannatlardan bo‘lib olish sharafini muyassar qilsin!
Abdulmajid ISAQOV,
Qo‘qon shahar bosh imom-xatibi