Диёримизга ойларнинг султони, меҳр-шафқат саховат рамзи бўлган, Қуръони карим нозил бўлган, фазилати жиҳатидан бошқа ойлардан афзал моҳи Рамазон кириб келди. Аллоҳ таоло барчамизга ушбу ойни муборак қилиб, Ўзи рози бўладиган кўплаб ибодатларни бажаришимизга муваффақ айласин!
Рўза араб тилида “савм” деб аталиб, луғатда “бир нарсадан ўзини тиймоқлик”ни билдиради. Истилоҳда эса “тонгдан шомгача рўзани ният қилиб, уни очувчи барча нарсалардан ўзини тийиш”дир.
Рамазон рўзаси ҳижратнинг иккинчи санасида фарз қилинган. Аллоҳ таоло Рамазон рўзасининг ҳукм ва ҳикматларини Қуръони каримда батафсил баён қилиб берган: “Эй, имон келтирганлар! Сизлардан олдинги (уммат)ларга фарз қилингани каби сизларга ҳам рўза тутиш фарз қилинди, шояд (у сабабли) тақволи бўлсангиз” (Бақара сураси, 183-оят).
Динимизда ойларнинг ўзига яраша фазилатлари зикр қилинган бўлиб, Рамазон ойи улар ичида алоҳида ажралиб туради. Қуйидаги ҳадиси шарифда шу фазилатларга ишора қилинади. Салмон Форсий разияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: “Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам Шаъбон ойи охирида бизларга хутба ўқидилар: “Эй инсонлар! Улуғ, муборак ой сизларга соя солиб турибди. Бу ойда минг ойдан кўра яхшироқ бир кеча бор. Аллоҳ таоло бу ойнинг рўзасини фарз қилди, кечаси бедор бўлишни нафл қилди. Ким унда бирор бир яхшилик ила Аллоҳга яқинлик ҳосил қилса, худди бошқа ойларда фарзни адо қилганга ўхшайди. Ким унда бир фарз амални адо этса (бошқа ойларда) етмишта фарзни адо қилгандек бўлади. Бу ой сабр ойидир. Сабрнинг савоби жаннатдир. Бу ой ўзгаларга меҳр-мурувват кўрсатиш ойидир. Бу ойда мўмин кишининг ризқи зиёдалашади. Ким бирор рўзадорга ифторлик қилиб берса, бу унинг гуноҳларига мағфират ва жаҳаннамдан озод бўлишига сабаб бўлади. Ҳамда ифторлик қилиб берганга ҳам рўзадорнинг ажриданбирор нарса камайтирилмаган ҳолда, ўшанча ажр бўлади”, дедилар. Шунда биз: “Эй, Расулуллоҳ, ҳар биримиз рўзадорни таомлантирадиган нарса топа олмаймиз-ку”, – дедик. Расулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васаллам: “Аллоҳ таоло бу савобни рўзадорга бир ютум сут ё бир дона хурмо ё бир қултум сув билан ифторлик қилиб берган кишига ҳам беради, ким рўзадорни тўйдирса, бу унинг гуноҳларига каффорат бўлади ва Аллоҳ таоло уни менинг ҳавзимдан суғорадики, ундан кейин то жаннатга киргунига қадар чанқамайди. Бу ойнинг аввали раҳмат, ўртаси мағфират, охири жаҳаннамдан озод бўлишдир. Ким Рамазон ойида қўл остидаги (хизматчиси)га енгиллик қилса, Аллоҳ таоло уни мағфират қилади ва уни дўзахдан озод қилади”, дедилар (Имом Байҳақий ва ибн Хузайма ривояти).
Қуръони каримда Аллоҳ таоло шундай дейди: “Рамазон ойи – одамлар учун ҳидоят (манбаи) ва тўғри йўл ҳамда ажрим этувчи ҳужжатлардан иборат Қуръон нозил қилинган ойдир….” (Бақара сураси, 185-оят).
Қуръони карим 23 йил давомида тарқоқ ҳолда нозил бўлган бўлсада, мазкур оятларда бир кечада нозил қилингани хабари берилмоқда. Буни муфассирлар Лавҳул маҳфуздан дунё осмонига бир жумла қилиб туширилиши билан изоҳлайдилар.
Рамазон ойи – таровиҳ ва таҳажжуд ойидир. Бу ойда фурсатни ғанимат билиш учун одатдаги ибодатларга қўшимча равишда 20 ракат таровиҳ намози суннат қилинган. Бу эса савобларнинг бир неча баробар бўлишига сабаб бўлади. Бу ҳақда Пайғамбаримиз алайҳиссалом шундай дейдилар: “Ким имон билан, савоб умидида Рамазон кечалари қоим бўлса, унинг ўтган гуноҳлари кечирилади” (Имом Бухорий ривоятлари).
Рамазон – Аллоҳ таолонинг раҳмати ёғиладиган, жаннат ясантириладиган, дўзах эшиклари ёпиладиган, шайтонлар кишанланадиган ва кўп бандаларнинг гуноҳлари кечириладиган ойдир. Бу ой – гуноҳлари кечириладиган вақтдир. Бу ҳақида ҳадиси шарифда шундай дейилади: “Ким Рамазон ойида имон билан, савоб умидида рўза тутса, унинг ўтган гуноҳлари кечирилади” (Муттафақун алайҳ).
Бошқа ҳадиси шарифда айтилади: “Рамазон келганда, раҳмат эшиклари очилади, жаҳаннам эшиклари ёпилади ва шайтонлар кишанланади” (Муттафақун алайҳ).
Рамазон ойи – эҳсон ва саховат ойидир. Чунки Рамазонда қилинган ибодатларнинг савоби кўп бўлгани каби, эҳсон ва саховатда ҳам савоб кўп бўлади. Мана шу вақтни ғанимат билиб, ота-она, оила, туғишганлар, қариндошлар, қўни-қўшнилар ва бева-бечораларни ҳолидан хабар олиш айни муддаодир. Ибн Аббос разияллоҳу анҳумодан ривоят қилинади: “Набий саллаллоҳу алайҳи васаллам одамларнинг сахийси эдилар. Айниқса, Рамазон ойида Жаброил алайҳиссалом билан учрашганларида яна ҳам сахий бўлиб кетардилар. Рамазоннинг ҳар кечасида Жаброил алайҳиссалом билан учрашардилар ва Қуръон ўқиб берар эдилар” (Муттафақун алайҳ).
Рамазон – дуолар ижобат бўладиган ойдир. Дуо – ибодатнинг мағзи, мўмин бандани Парвардигори билан боғловчи восита. Аллоҳ таоло унга дуо қилиб, илтижо қилишларини яхши кўради ва дуоларни кўплаб қабул қилади. Айниқса Рамазон ойида дуолар ижобат бўлишига ишоралар бор. Рамазон рўзаси ҳақидаги оятлардан кейин қуйидаги оят келади. Аллоҳ таоло шундай дейди: “Сиздан (эй, Муҳаммад!) бандаларим Менинг ҳақимда сўрасалар, (айтинг) Мен уларга яқинман. Менга илтижо қилувчининг дуосини ижобат этурман. Бас, улар ҳам Мени (даъватларимни) ижобат (қабул) этиб, Менга имон келтирсинлар, шояд (шунда) тўғри йўлга тушиб кетсалар” (Бақара сураси, 186-оят).
Оятда мўминлар учун улкан башорат бордир. У ҳам бўлса – дуо ва илтижо қилувчиларнинг сўровларини ато этишга берилган илоҳий ваъдадир.
Рамазон ойида қилиниши керак бўлган яна бир муҳим ишлардан бири – киши нафсини чиройли хулқлар билан безашга, уларга одатланишга ҳаракат қилиши лозим. Натижада Рамазон ойида ҳосил қилинган яхши кўникмалар: тақво, ихлос, сабр, шукр, қаноат, сахийлик, меҳрибонлик йил давомида бизга ҳамроҳ бўлади.
Бу йилги Рамазон ойи ҳар йилгидан ҳам файзли ва баракали бўлди. Айниқса, муҳтарам Муфтий ҳазратлари бу йилги Рамазон ойини «Меҳр-мурувват, хайр-саҳоват» ойи шиори оситида ўтказиш, эҳтиёжманд оилаларни моддий қўллаб қувватлашга урғу бериш юзасидан ташаббус қилган эдилар. Бу ташаббусни ортида дуолари ижобат бўладиган имконияти чекланган инсонларнинг кўнгиллари турибди. Ҳар бир инсонлар кўнгли синиқ инсонларни ҳолидани ҳабар олсалар, муруват, саховат кўрсатсалар Аллоҳ таолонинг ҳам розилигига эришадилар. Ҳазрати Навоий ҳам:
“Кимки бир кўнгли бузуғнинг хотирин шод айлагай,
Онча борким, Каъба вайрон бўлса, обод айлагай”.
Дея кўнгил олишга тарғиб қилганлар. Аллоҳ таоло барчаларимизга рамазон ойини файзли ва баракали қилсин. Саховатли инсонлар қаторидан ўрин оладиган хайрли ишларни амалга ошириб, ажр мукофотларини мукаммал ёзсин.
Алишер Наимов,
Фарғона вилояти бош имом хатиби ўринбосари
«Фарғона ҳақиқати» газетаси, 12-сон
***
Diyorimizga oylarning sultoni, mehr-shafqat saxovat ramzi bo‘lgan, Qur’oni karim nozil bo‘lgan, fazilati jihatidan boshqa oylardan afzal mohi Ramazon kirib keldi. Alloh taolo barchamizga ushbu oyni muborak qilib, O‘zi rozi bo‘ladigan ko‘plab ibodatlarni bajarishimizga muvaffaq aylasin!
Ro‘za arab tilida “savm” deb atalib, lug‘atda “bir narsadan o‘zini tiymoqlik”ni bildiradi. Istilohda esa “tongdan shomgacha ro‘zani niyat qilib, uni ochuvchi barcha narsalardan o‘zini tiyish”dir.
Ramazon ro‘zasi hijratning ikkinchi sanasida farz qilingan. Alloh taolo Ramazon ro‘zasining hukm va hikmatlarini Qur’oni karimda batafsil bayon qilib bergan: “Ey, imon keltirganlar! Sizlardan oldingi (ummat)larga farz qilingani kabi sizlarga ham ro‘za tutish farz qilindi, shoyad (u sababli) taqvoli bo‘lsangiz” (Baqara surasi, 183-oyat).
Dinimizda oylarning o‘ziga yarasha fazilatlari zikr qilingan bo‘lib, Ramazon oyi ular ichida alohida ajralib turadi. Quyidagi hadisi sharifda shu fazilatlarga ishora qilinadi. Salmon Forsiy raziyallohu anhudan rivoyat qilinadi: “Rasululloh sollallohu alayhi vasallam Sha’bon oyi oxirida bizlarga xutba o‘qidilar: “Ey insonlar! Ulug‘, muborak oy sizlarga soya solib turibdi. Bu oyda ming oydan ko‘ra yaxshiroq bir kecha bor. Alloh taolo bu oyning ro‘zasini farz qildi, kechasi bedor bo‘lishni nafl qildi. Kim unda biror bir yaxshilik ila Allohga yaqinlik hosil qilsa, xuddi boshqa oylarda farzni ado qilganga o‘xshaydi. Kim unda bir farz amalni ado etsa (boshqa oylarda) yetmishta farzni ado qilgandek bo‘ladi. Bu oy sabr oyidir. Sabrning savobi jannatdir. Bu oy o‘zgalarga mehr-muruvvat ko‘rsatish oyidir. Bu oyda mo‘min kishining rizqi ziyodalashadi. Kim biror ro‘zadorga iftorlik qilib bersa, bu uning gunohlariga mag‘firat va jahannamdan ozod bo‘lishiga sabab bo‘ladi. Hamda iftorlik qilib berganga ham ro‘zadorning ajridanbiror narsa kamaytirilmagan holda, o‘shancha ajr bo‘ladi”, dedilar. Shunda biz: “Ey, Rasululloh, har birimiz ro‘zadorni taomlantiradigan narsa topa olmaymiz-ku”, – dedik. Rasululloh sallallohu alayhi vasallam: “Alloh taolo bu savobni ro‘zadorga bir yutum sut yo bir dona xurmo yo bir qultum suv bilan iftorlik qilib bergan kishiga ham beradi, kim ro‘zadorni to‘ydirsa, bu uning gunohlariga kafforat bo‘ladi va Alloh taolo uni mening havzimdan sug‘oradiki, undan keyin to jannatga kirguniga qadar chanqamaydi. Bu oyning avvali rahmat, o‘rtasi mag‘firat, oxiri jahannamdan ozod bo‘lishdir. Kim Ramazon oyida qo‘l ostidagi (xizmatchisi)ga yengillik qilsa, Alloh taolo uni mag‘firat qiladi va uni do‘zaxdan ozod qiladi”, dedilar (Imom Bayhaqiy va ibn Xuzayma rivoyati).
Qur’oni karimda Alloh taolo shunday deydi: “Ramazon oyi – odamlar uchun hidoyat (manbai) va to‘g‘ri yo‘l hamda ajrim etuvchi hujjatlardan iborat Qur’on nozil qilingan oydir….” (Baqara surasi, 185-oyat).
Qur’oni karim 23 yil davomida tarqoq holda nozil bo‘lgan bo‘lsada, mazkur oyatlarda bir kechada nozil qilingani xabari berilmoqda. Buni mufassirlar Lavhul mahfuzdan dunyo osmoniga bir jumla qilib tushirilishi bilan izohlaydilar.
Ramazon oyi – tarovih va tahajjud oyidir. Bu oyda fursatni g‘animat bilish uchun odatdagi ibodatlarga qo‘shimcha ravishda 20 rakat tarovih namozi sunnat qilingan. Bu esa savoblarning bir necha barobar bo‘lishiga sabab bo‘ladi. Bu haqda Payg‘ambarimiz alayhissalom shunday deydilar: “Kim imon bilan, savob umidida Ramazon kechalari qoim bo‘lsa, uning o‘tgan gunohlari kechiriladi” (Imom Buxoriy rivoyatlari).
Ramazon – Alloh taoloning rahmati yog‘iladigan, jannat yasantiriladigan, do‘zax eshiklari yopiladigan, shaytonlar kishanlanadigan va ko‘p bandalarning gunohlari kechiriladigan oydir. Bu oy – gunohlari kechiriladigan vaqtdir. Bu haqida hadisi sharifda shunday deyiladi: “Kim Ramazon oyida imon bilan, savob umidida ro‘za tutsa, uning o‘tgan gunohlari kechiriladi” (Muttafaqun alayh).
Boshqa hadisi sharifda aytiladi: “Ramazon kelganda, rahmat eshiklari ochiladi, jahannam eshiklari yopiladi va shaytonlar kishanlanadi” (Muttafaqun alayh).
Ramazon oyi – ehson va saxovat oyidir. Chunki Ramazonda qilingan ibodatlarning savobi ko‘p bo‘lgani kabi, ehson va saxovatda ham savob ko‘p bo‘ladi. Mana shu vaqtni g‘animat bilib, ota-ona, oila, tug‘ishganlar, qarindoshlar, qo‘ni-qo‘shnilar va beva-bechoralarni holidan xabar olish ayni muddaodir. Ibn Abbos raziyallohu anhumodan rivoyat qilinadi: “Nabiy sallallohu alayhi vasallam odamlarning saxiysi edilar. Ayniqsa, Ramazon oyida Jabroil alayhissalom bilan uchrashganlarida yana ham saxiy bo‘lib ketardilar. Ramazonning har kechasida Jabroil alayhissalom bilan uchrashardilar va Qur’on o‘qib berar edilar” (Muttafaqun alayh).
Ramazon – duolar ijobat bo‘ladigan oydir. Duo – ibodatning mag‘zi, mo‘min bandani Parvardigori bilan bog‘lovchi vosita. Alloh taolo unga duo qilib, iltijo qilishlarini yaxshi ko‘radi va duolarni ko‘plab qabul qiladi. Ayniqsa Ramazon oyida duolar ijobat bo‘lishiga ishoralar bor. Ramazon ro‘zasi haqidagi oyatlardan keyin quyidagi oyat keladi. Alloh taolo shunday deydi: “Sizdan (ey, Muhammad!) bandalarim Mening haqimda so‘rasalar, (ayting) Men ularga yaqinman. Menga iltijo qiluvchining duosini ijobat eturman. Bas, ular ham Meni (da’vatlarimni) ijobat (qabul) etib, Menga imon keltirsinlar, shoyad (shunda) to‘g‘ri yo‘lga tushib ketsalar” (Baqara surasi, 186-oyat).
Oyatda mo‘minlar uchun ulkan bashorat bordir. U ham bo‘lsa – duo va iltijo qiluvchilarning so‘rovlarini ato etishga berilgan ilohiy va’dadir.
Ramazon oyida qilinishi kerak bo‘lgan yana bir muhim ishlardan biri – kishi nafsini chiroyli xulqlar bilan bezashga, ularga odatlanishga harakat qilishi lozim. Natijada Ramazon oyida hosil qilingan yaxshi ko‘nikmalar: taqvo, ixlos, sabr, shukr, qanoat, saxiylik, mehribonlik yil davomida bizga hamroh bo‘ladi.
Bu yilgi Ramazon oyi har yilgidan ham fayzli va barakali bo‘ldi. Ayniqsa, muhtaram Muftiy hazratlari bu yilgi Ramazon oyini «Mehr-muruvvat, xayr-sahovat» oyi shiori ositida o‘tkazish, ehtiyojmand oilalarni moddiy qo‘llab quvvatlashga urg‘u berish yuzasidan tashabbus qilgan edilar. Bu tashabbusni ortida duolari ijobat bo‘ladigan imkoniyati cheklangan insonlarning ko‘ngillari turibdi. Har bir insonlar ko‘ngli siniq insonlarni holidani habar olsalar, muruvat, saxovat ko‘rsatsalar Alloh taoloning ham roziligiga erishadilar. Hazrati Navoiy ham:
“Kimki bir ko‘ngli buzug‘ning xotirin shod aylagay,
Oncha borkim, Ka’ba vayron bo‘lsa, obod aylagay”.
Deya ko‘ngil olishga targ‘ib qilganlar. Alloh taolo barchalarimizga ramazon oyini fayzli va barakali qilsin. Saxovatli insonlar qatoridan o‘rin oladigan xayrli ishlarni amalga oshirib, ajr mukofotlarini mukammal yozsin.
Alisher Naimov,
Farg‘ona viloyati bosh imom xatibi o‘rinbosari