Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм
Қуръони карим инсониятни ҳидоятга бошловчи Китоб. Аллоҳ таоло Ўзининг Каломини башарият ичидан танлаб олган ҳабиб пайғамбари Муҳаммад Мустафо соллаллоҳу алайҳи васалламга нозил қилди.
Қуръони каримдаги ҳар бир сура фазилатли. Лекин айрим сура ва оятларнинг алоҳида фазилатлари бор. Масалан, залзала сураси. Ушбу сура Қуръони каримнинг ярмига тенг. Набий соллаллоҳу алайҳи васаллам: “Изаа зулзилат сураси Қуръоннинг ярмига тенг келади”, деганлар (Имом Термизий ривояти).
Залзала сураси Қуръони каримнинг ярми ҳисобланишига сабаб – ушбу сурада қиёматнинг даҳшатлари баён этилган. Қуръони каримнинг деярли ярим қисмида бу кун ҳақида огоҳлантирилган.
Анас ибн Молик розияллоҳу анҳудан ривоят қилинган ҳадисда Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Ким “Изаа зулзилатил арзу” (сураси)ни ўқиса, унга Қуръоннинг ярми(ни ўқиганнинг) савоби берилади», дедилар (Имом Термизий ривояти).
Залзала сураси – Мадинада нозил бўлган, 8 оятдан иборат. Суранинг номи унинг биринчи оятидан олинган. Залзала – “зилзила” деган маънони англатади. Сурада қиёмат қоим бўлгандаги зилзила ҳақида сўз кетади. Сура қиёмат кунидаги баъзи воқеаларнинг васфи билан бошланади. Сўнг одамларнинг қайта тирилиши ва ҳисоб-китоб ҳақида сўз кетади.
Даврон НУРМУҲАММАД
***
Bismillahir Rohmanir Rohiym
Qur’oni karim insoniyatni hidoyatga boshlovchi Kitob. Alloh taolo O‘zining Kalomini bashariyat ichidan tanlab olgan habib payg‘ambari Muhammad Mustafo sollallohu alayhi vasallamga nozil qildi.
Qur’oni karimdagi har bir sura fazilatli. Lekin ayrim sura va oyatlarning alohida fazilatlari bor. Masalan, zalzala surasi. Ushbu sura Qur’oni karimning yarmiga teng. Nabiy sollallohu alayhi vasallam: “Izaa zulzilat surasi Qur’onning yarmiga teng keladi”, deganlar (Imom Termiziy rivoyati).
Zalzala surasi Qur’oni karimning yarmi hisoblanishiga sabab – ushbu surada qiyomatning dahshatlari bayon etilgan. Qur’oni karimning deyarli yarim qismida bu kun haqida ogohlantirilgan.
Anas ibn Molik roziyallohu anhudan rivoyat qilingan hadisda Rasululloh sollallohu alayhi vasallam: «Kim “Izaa zulzilatil arzu” (surasi)ni o‘qisa, unga Qur’onning yarmi(ni o‘qiganning) savobi beriladi», dedilar (Imom Termiziy rivoyati).
Zalzala surasi – Madinada nozil bo‘lgan, 8 oyatdan iborat. Suraning nomi uning birinchi oyatidan olingan. Zalzala – “zilzila” degan ma’noni anglatadi. Surada qiyomat qoim bo‘lgandagi zilzila haqida so‘z ketadi. Sura qiyomat kunidagi ba’zi voqealarning vasfi bilan boshlanadi. So‘ng odamlarning qayta tirilishi va hisob-kitob haqida so‘z ketadi.
Davron NURMUHAMMAD