Аввало энг ёмон фитначи-шайтондир!
Шайтон жуда кўп ҳийла-найранглар билан танилган. Улар орасида энг ёмони унинг фитначилигидир. Фитначи бўлганда ҳам Фаттон яъни, энг кўп фитнага солувчидир. Бу қабиҳ сифатни кимда-ким ўзида ҳосил қилган бўлса у ҳам шайтондир!
Аллоҳ таоло «Оли Имрон» сураси, 7-8 оятларда шундай марҳамат қилган.
هُوَ الَّذِي أَنْزَلَ عَلَيْكَ الْكِتَابَ مِنْهُ آيَاتٌ مُحْكَمَاتٌ هُنَّ أُمُّ الْكِتَابِ وَأُخَرُ مُتَشَابِهَاتٌ فَأَمَّا الَّذِينَ فِي قُلُوبِهِمْ زَيْغٌ فَيَتَّبِعُونَ مَا تَشَابَهَ مِنْهُ ابْتِغَاءَ الْفِتْنَةِ وَابْتِغَاءَ تَأْوِيلِهِ وَمَا يَعْلَمُ تَأْوِيلَهُ إِلاَّ اللَّهُ وَالرَّاسِخُونَ فِي الْعِلْمِ يَقُولُونَ آمَنَّا بِهِ كُلٌّ مِنْ عِنْدِ رَبِّنَا وَمَا يَذَّكَّرُ إِلاَّ أُولُو الأَلْبَابِ رَبَّنَا لاَ تُزِغْ قُلُوبَنَا بَعْدَ إِذْ هَدَيْتَنَا وَهَبْ لَنَا مِنْ لَدُنْكَ رَحْمَةً إِنَّكَ أَنْتَ الْوَهَّابُ
“У сенга китобни туширган зотдир. Унда муҳкам оятлар ҳам бор ва улар китобнинг аслидир ва муташобиҳ (оят)лар ҳам бор. Қалбларида ҳидоятдан оғиш борлар фитна мақсадида ва уни таъвил қилиш мақсадида ундан муташобиҳ бўлганига эргашади. Унинг таъвилини Аллоҳдан бошқа ҳеч ким билмас. Илмда собит бўлганлар эса, унга иймон келтирдик, барчаси Раббимиз ҳузуридандир, дерлар. Ва фақат ақл эгаларигина эслайдилар. Эй Роббимиз, бизни ҳидоят қилганингдан сўнг қалбларимизни оғдирмагин ва бизга Ўз ҳузурингдан раҳмат ато қилгин. Албатта Сенинг Ўзинг кўплаб ато қилувчисан”.
Бу, оятдаги (Муҳкам) сўзи маҳкам, очиқ-ойдин, бошқа ёққа буриб бўлмайдиган, деган маънони англатади. (Муштабоҳ) сўзи эса, ўхшаш, бирини биридан ажратиш қийин, бир неча маъноларни англатадиган, деган маъноларни билдиради. Қуръони Карим оятлари ҳам муҳкам ва муташобиҳга бўлинади, бӯларни тепада айтиб ӯтдик.
عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ أَنَّ رَجُلاً يُقَالُ لَهُ صَبِيغٌ قَدِمَ الْمَدِينَةَ فَجَعَلَ يَسْأَلُ عَنْ مُتَشَابِهِ الْقُرْآنِ فَأَرْسَلَ إِلَيْهِ عُمَرُ، رَضِيَ الله عَنْهُ وَقَدْ أَعَدَّ لَهُ عَرَاجِينَ النَّخْلِ فَقَالَ مَنْ أَنْتَ قَالَ أَنَا عَبْدُ اللهِ صَبِيغٌ فَأَخَذَ عُمَرُ عُرْجُونًا مِنْ تِلْكَ الْعَرَاجِينِ فَضَرَبَهُ وَقَالَ أَنَا عَبْدُ اللهِ عُمَرُ فَجَعَلَ لَهُ ضَرَبًا حَتَّى دَمِيَ رَأْسُهُ فَقَالَ: يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ حَسْبُكَ قَدْ ذَهَبَ الَّذِي كُنْتُ أَجِدُ فِي رَأْسِي. رَوَاهُ الدَّارِمِيُّ
Сулаймон ибн Яссордан ривоят қилинади: “Сабиғ исмли бир киши Мадинага келиб, Қуръоннинг муташобиҳ оятларидан сўрай бошлади. Умар розияллоҳу анҳу унга одам юбордилар ва хурмо баргларидан тайёрланган бир калтакни тайёрлаб қўйдилар. (Келганидан сўнг унга) «Сен кимсан?», дедилар. У: «Мен Аллоҳнинг қули Сабиғман» деб жавоб берди. Шунда Умар ҳалиги калтаклардан бирини олиб: «Мен эса Аллоҳнинг қули Умарман», деб, уни савалай кетдилар. Калтак зарбидан ҳатто унинг боши қонаб кетди. Шунда у: «Етарли бўлди, эй амирал-муъминийн! Бўлди, бошимни қийнаётган дарддан қутулдим», деди. Доримий ривоят қилган.
عَنْ أَبيِ الدَّرْدَاءِ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّهُ قَالَ: «حَبَّذَا مَوْتًا عَلىَ الإِسْلاَمِ قَبْلَ الْفِتَنِ» رَوَاهُ نُعَيْمُ بْنُ حَمَّادٍ فِي «الْفِتَنِ».
Абу Дардо розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: “Фитналардан олдин исломда ўлмоқ қандоқ ҳам яхши”, деди. Абу Нуъайм ибн Ҳаммод “Фитан” китобида ривоят қилган.
Аслида инсон умрини узун бўлгани яхши. Чунки узун умр кўриши уни кўпроқ савоблар жамғаришига сабаб бўлади. Ҳадисларда инсон ўзига-ўзи ўлим тилашидан қайтарилган. Аммо умрини бузғунчиликка, маъсиятлару фитна-фасодга сарфлаган кишининг вафоти ҳаётидан яхши бўларкан. Чунки шунда фитналарга аралашиб, катта ғуноҳларни қилиб қўйишдан саломат бўлади.
Саҳобалар фитналар ҳақида ворид бўлган ҳадисларни ўз қулоқлари билан эшитганлар. Уларнинг одатлари эшитганларига амал қилмагунларича бошқасига ўтмаганлар. Абу Дардо розияллоҳу анҳу ҳам мана шу нарсани ҳис қилганлар. Фитна ва фитначини ёмонлигидан унга аралишиб қолишдан кўра, ўлимни устун кўрмоқдалар.
Дунёда энг бахтли киши ким? Савол жуда ҳам қизиқ. Кўпчиликнинг ҳаёлига ёқтирган нарсалари ҳузурида мужассам бўлиши деган жавоб келади. Ҳар ким бу саволга ўзича жавоб беради. Кимдир бахтни мол-дунёда деса, яна кимдир бола-чақа яна кимлардир оила қуришда деб билади.
Воқеликда эса юқоридаги нарсаларга эга бўлган кишиларнинг ҳаёти том маънода бахтли ўтаётганига гувоҳ бўлмаймиз. Юқоридаги нарсаларга эга бўлмай ҳам бахтиёр яшаб ўтган инсонлар жуда кўп. Кимнингдир ҳаёти камбағалликда ўтиши у учун бахт ҳисобланади. Ҳа, демак бахт инсонни ёмон, ноҳуш ҳолатларни келтириб чиқарадиган нарсалардан холи ҳаёт кечириши ҳақиқий бахт ҳисобланар экан. Тўғри, бу нарсалар ҳам бахтга олиб борадиган сабаблардир. Аммо ҳақиқий бахт кишининг фитна, турли фитна-фасод ишларга аралашиб қолмай дунёдан саломат ўтиши экан.
Мир Араб олий мадрасаси ўқитувчиси
МАДАМИНЗОДА Абдулатиф Бахтиёржон ӯғли тайёрлади.
* * *
Avvalo eng yomon fitnachi-shaytondir!
Shayton juda ko‘p hiyla-nayranglar bilan tanilgan. Ular orasida eng yomoni uning fitnachiligidir. Fitnachi bo‘lganda ham Fatton ya’ni, eng ko‘p fitnaga soluvchidir. Bu qabih sifatni kimda-kim o‘zida hosil qilgan bo‘lsa u ham shaytondir!
Alloh taolo «Oli Imron» surasi, 7-8 oyatlarda shunday marhamat qilgan.
هُوَ الَّذِي أَنْزَلَ عَلَيْكَ الْكِتَابَ مِنْهُ آيَاتٌ مُحْكَمَاتٌ هُنَّ أُمُّ الْكِتَابِ وَأُخَرُ مُتَشَابِهَاتٌ فَأَمَّا الَّذِينَ فِي قُلُوبِهِمْ زَيْغٌ فَيَتَّبِعُونَ مَا تَشَابَهَ مِنْهُ ابْتِغَاءَ الْفِتْنَةِ وَابْتِغَاءَ تَأْوِيلِهِ وَمَا يَعْلَمُ تَأْوِيلَهُ إِلاَّ اللَّهُ وَالرَّاسِخُونَ فِي الْعِلْمِ يَقُولُونَ آمَنَّا بِهِ كُلٌّ مِنْ عِنْدِ رَبِّنَا وَمَا يَذَّكَّرُ إِلاَّ أُولُو الأَلْبَابِ رَبَّنَا لاَ تُزِغْ قُلُوبَنَا بَعْدَ إِذْ هَدَيْتَنَا وَهَبْ لَنَا مِنْ لَدُنْكَ رَحْمَةً إِنَّكَ أَنْتَ الْوَهَّابُ
“U senga kitobni tushirgan zotdir. Unda muhkam oyatlar ham bor va ular kitobning aslidir va mutashobih (oyat)lar ham bor. Qalblarida hidoyatdan og‘ish borlar fitna maqsadida va uni ta’vil qilish maqsadida undan mutashobih bo‘lganiga ergashadi. Uning ta’vilini Allohdan boshqa hech kim bilmas. Ilmda sobit bo‘lganlar esa, unga iymon keltirdik, barchasi Rabbimiz huzuridandir, derlar. Va faqat aql egalarigina eslaydilar. Ey Robbimiz, bizni hidoyat qilganingdan so‘ng qalblarimizni og‘dirmagin va bizga O‘z huzuringdan rahmat ato qilgin. Albatta Sening O‘zing ko‘plab ato qiluvchisan”.
Bu, oyatdagi (Muhkam) so‘zi mahkam, ochiq-oydin, boshqa yoqqa burib bo‘lmaydigan, degan ma’noni anglatadi. (Mushtaboh) so‘zi esa, o‘xshash, birini biridan ajratish qiyin, bir necha ma’nolarni anglatadigan, degan ma’nolarni bildiradi. Qur’oni Karim oyatlari ham muhkam va mutashobihga bo‘linadi, bo‘larni tepada aytib o‘tdik.
عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ أَنَّ رَجُلاً يُقَالُ لَهُ صَبِيغٌ قَدِمَ الْمَدِينَةَ فَجَعَلَ يَسْأَلُ عَنْ مُتَشَابِهِ الْقُرْآنِ فَأَرْسَلَ إِلَيْهِ عُمَرُ، رَضِيَ الله عَنْهُ وَقَدْ أَعَدَّ لَهُ عَرَاجِينَ النَّخْلِ فَقَالَ مَنْ أَنْتَ قَالَ أَنَا عَبْدُ اللهِ صَبِيغٌ فَأَخَذَ عُمَرُ عُرْجُونًا مِنْ تِلْكَ الْعَرَاجِينِ فَضَرَبَهُ وَقَالَ أَنَا عَبْدُ اللهِ عُمَرُ فَجَعَلَ لَهُ ضَرَبًا حَتَّى دَمِيَ رَأْسُهُ فَقَالَ: يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ حَسْبُكَ قَدْ ذَهَبَ الَّذِي كُنْتُ أَجِدُ فِي رَأْسِي. رَوَاهُ الدَّارِمِيُّ
Sulaymon ibn Yassordan rivoyat qilinadi: “Sabig‘ ismli bir kishi Madinaga kelib, Qur’onning mutashobih oyatlaridan so‘ray boshladi. Umar roziyallohu anhu unga odam yubordilar va xurmo barglaridan tayyorlangan bir kaltakni tayyorlab qo‘ydilar. (Kelganidan so‘ng unga) «Sen kimsan?», dedilar. U: «Men Allohning quli Sabig‘man» deb javob berdi. Shunda Umar haligi kaltaklardan birini olib: «Men esa Allohning quli Umarman», deb, uni savalay ketdilar. Kaltak zarbidan hatto uning boshi qonab ketdi. Shunda u: «Yetarli bo‘ldi, ey amiral-mu’miniyn! Bo‘ldi, boshimni qiynayotgan darddan qutuldim», dedi. Dorimiy rivoyat qilgan.
عَنْ أَبيِ الدَّرْدَاءِ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّهُ قَالَ: «حَبَّذَا مَوْتًا عَلىَ الإِسْلاَمِ قَبْلَ الْفِتَنِ» رَوَاهُ نُعَيْمُ بْنُ حَمَّادٍ فِي «الْفِتَنِ».
Abu Dardo roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi: “Fitnalardan oldin islomda o‘lmoq qandoq ham yaxshi”, dedi. Abu Nu’aym ibn Hammod “Fitan” kitobida rivoyat qilgan.
Aslida inson umrini uzun bo‘lgani yaxshi. Chunki uzun umr ko‘rishi uni ko‘proq savoblar jamg‘arishiga sabab bo‘ladi. Hadislarda inson o‘ziga-o‘zi o‘lim tilashidan qaytarilgan. Ammo umrini buzg‘unchilikka, ma’siyatlaru fitna-fasodga sarflagan kishining vafoti hayotidan yaxshi bo‘larkan. Chunki shunda fitnalarga aralashib, katta g‘unohlarni qilib qo‘yishdan salomat bo‘ladi.
Sahobalar fitnalar haqida vorid bo‘lgan hadislarni o‘z quloqlari bilan eshitganlar. Ularning odatlari eshitganlariga amal qilmagunlaricha boshqasiga o‘tmaganlar. Abu Dardo roziyallohu anhu ham mana shu narsani his qilganlar. Fitna va fitnachini yomonligidan unga aralishib qolishdan ko‘ra, o‘limni ustun ko‘rmoqdalar.
Dunyoda eng baxtli kishi kim? Savol juda ham qiziq. Ko‘pchilikning hayoliga yoqtirgan narsalari huzurida mujassam bo‘lishi degan javob keladi. Har kim bu savolga o‘zicha javob beradi. Kimdir baxtni mol-dunyoda desa, yana kimdir bola-chaqa yana kimlardir oila qurishda deb biladi.
Voqelikda esa yuqoridagi narsalarga ega bo‘lgan kishilarning hayoti tom ma’noda baxtli o‘tayotganiga guvoh bo‘lmaymiz. Yuqoridagi narsalarga ega bo‘lmay ham baxtiyor yashab o‘tgan insonlar juda ko‘p. Kimningdir hayoti kambag‘allikda o‘tishi u uchun baxt hisoblanadi. Ha, demak baxt insonni yomon, nohush holatlarni keltirib chiqaradigan narsalardan xoli hayot kechirishi haqiqiy baxt hisoblanar ekan. To‘g‘ri, bu narsalar ham baxtga olib boradigan sabablardir. Ammo haqiqiy baxt kishining fitna, turli fitna-fasod ishlarga aralashib qolmay dunyodan salomat o‘tishi ekan.
MADAMINZODA Abdulatif Baxtiyorjon o‘g‘li
Mir Arab oliy madrasasi o‘qituvchisi